Vodopadi od kojih zastaje dah

Vodopadi su oduvek mamili ljudske poglede, uzdahe i imaginaciju. Oduvek su bili intrigantni i živopisni, a posebno ako su bili definisani visinom, lepotom okoline, snagom reke koja ih stvara na svom putu ili količinom vode koja se svom svojom snagom survava sa  litice do koje reka dolazi pre nego što se poput stepenika spusti na niže nivoe.

Voda koja se silno i bučno stropoštava u klance, doline, koja se raspršava u bezbroj kapljica i formira tanane velove izmaglica zaista jeste fenomen koji oduzima dah i nagoni na strahopoštovanje prirode i njenih dela.

Postoje mnogi vodopadi na ovom svetu, veliki, manji, bučniji, lepši  izaista je teško napraviti listu najlepših. Ipak, ovo su neki od njih.

Peto mesto zauzimaju Anđeoski vodopadi (šp. Salto Ángel, Salto Del Ángelo, na indijanskom Kerepakupai merú), To je najviši vodopad na svetu, visine 979 metara. Nalazi se u Venecueli, na reci Čurun i deo je nacionalnog parka Kanajma. Vodopadi se nalaze na takvoj visini da voda ne stiže do tla, već se pretvara u izmaglicu.

Foto: Wikipedia.org

Otkrio ih je Džimi Ejndžel 16. novembra 1933. dok je bio u potrazi za rudnim nalazištima. Ime su dobili upravo po njegovom prezimenu (Ejndžel na engleskom znači anđeo). Anđeoski vodopad predstavlja najposećenije mesto u turističkoj ponudi Venecuele. Iako, sam put do vodopada ni danas nije jednostavan, jer se nalaze izolovani u džunglama, interesovanje za ovo remek delo prirode i broj posetilaca su uvek veliki.

Na četvrtom mestu nalaze se Plitvice, vodopad koji se nalazi u Lici, u Hrvatskoj. Reka Korana formira niz kaskadnih jezera na svom putu ka Kupi. Jezera prate tok reke i povezana su putem pomenutih vodopada, ali su travertinama (karakterističan tip krečnjačkih stena, nastao pod uticajem faktora kao što su voda, kamen, bakterije, alge, vazduh i biljke) podeljena na Gornja i Donja.

Prelepa boja vode ih izdvaja od mnogih jezera, jer se kreće od zelene, tirkizne, pa sve do plave i sive, u zavisnosti od sadržaja minerala u vodi. Niz jezera se postepeno spušta, sa nadmorske visine od 636m do nekih 503m.

Foto: Globusnis.rs

Postoji legenda o nastanku Plitvičkih jezera. U periodu velike suše, narod se usrdno molio da dobije makar i kap vode. Tada se pojavila Crna Kraljica sa svojom veličanstvenom pratnjom odlučivši da ispuni želje stanovnika tog kraja. Prizvala je jak vetar i grmljavinu i konačno je pala kiša. Kako je padala tako dugo, voda je toliko narasla da su se formirala prekrasna jezera, koja su još 1979. uvrštena na UNESKO – vu listu svetskog nasleđa.

Iako nisu ni prevelika niti se ističu nekim geografskim parametrima, Plitvice izgledaju kao da ih je neko zamislio i nacrtao za bajku i zato su vredna posete.

Nijagarini vodopadi su na mestu broj 3. To je niz od tri vrlo široka, mada ne previše visoka vodopada, koji predstavljaju ujedno i granicu Kanade i SAD. Preko 168.000 kubnih metara vode u minutu prođe kroz ovaj deo reke Nijagare. Ovaj podatak čini Nijagarine vodopade najmoćnijim vodopadom Severne Amerike u pogledu brzine protoka, a takođe i jednim od najmoćnijih na svetu.

Na ovim vodopadima je Nikola Tesla izgradio i prvu hidroelektranu, a danas se na tom mestu uzdiže i spomenik ovom velikom srpskom naučniku.

Najinteresantniji deo su Američki vodopadi (visine 21-30m, široki oko 320m) i Potkovičasti vodopadi, koji pripadaju Kanadi (visina 57m, širina 790m). Postoji i tzv. Vodopad svadbenog vela, a ukupna udaljenost od američkog do kanadskog kraja vodopada je 1039m. Vodopadi spadaju u turističke atrakcije ogromne posećenosti.

Foto: Wikipedia.org

Viktorijini vodopadi su među najpoznatijima, ako ne i najpoznatiji na planeti. Mnogi ih smatraju i najlepšim vodopadima. Nalaze se na reci Zambezi, koja je granica između afričkih država Zambije i Zimbabvea. Širina vodopada je preko 1.5 kilometara, a pad vode iznosi između 70 i 108 metara. Otkrio ih je Dejvid Livingston 1855.godine, nazvavši ih po tadašnjoj britanskoj kraljici, iako na lokalnom jeziku ime znači Dim koji grmi (Mosi-oa-Tunya).

Celokupna regija čini prirodnu lepotu, jer pored samih vodopada, postoje i kanjoni koje je reka formirala tekući svojim putem hiljadama godina. Imena su im jednostavna – Prvi (dužine 150 metara, iza njega su vodopadi), Drugi (2.15km) i Treći (1.95km), Četvrti (2.25km), Peti ili Songwe(3.3km dužine) i Batoka, iza kojeg se nalazi velika hidroelektrana.

Foto: Medias.rs

Same vodopade čini više vodenih slapova, koji imaju različite visine. Đavolov vodopad, visine je 70m i prvi je u nizu vodopada. Naziv su mu dali prvi Evropljani koji su došli u te krajeve, prema verskim ritualima koje su domoroci vršili na ostrvu. Sledi Glavni vodopad, visine 93m. Ovo je najimpozantniji deo Viktorijinih vodopada, jer ovde količina vode koje protekne u minutu iznosi fascinantnih 700 000 m3 u minutu. Potkovica, visine 95m i prvi je deo koji u jesenjem delu godine presušuje. Ime je dobio zbog svog izgleda.

Dugini vodopadi su visoki 108m i ovde se za vedrih dana može primetiti jako lep dugin luk. Ovo je najviši deo vodopada. Poslednji katarakt je Istočni katarakt, potpuno je na zambijskoj strani i predstavlja jako lep prizor, posmatrano sa zimbabveanske strane.

Na Viktorijinim vodopadima se pojavljuju razne prirodne pojave, poput večne kiše (kapljice vode se iz podnožja podižu uvis zbog vazdušnih struja, kondenzuju i pretvaraju u kišu, koja ne nekim mestima ne prestaje da pada), ili Mesečeve duge (svetlost meseca, kada je nebo vedro za letnjih meseci, prelama se kroz kapljice vode, stvarajući redak i uzbudljiv prizor). Zbog svega navedenog, vodopadi su dobili status UNESKO – ve Svetske baštine.

Prvi na listi su Igvasu vodopadi na istoimenoj reci koja izvire na 1300m visine, na planinskom vencu Sera du Mar. Vodopadi su na granici Brazila i Argentine, a u blizini je i granica sa Paragvajem. Ime vodopada potiče iz jezika naroda Gvarani, što znači velika voda. Prema jednoj njihovoj legendi, bog je želeo da oženi prelepu devojku Naipi, ali je ona to odbila i pobegla sa svojim ljubavnikom kanuom niz reku. Ipak, bog se rasrdio i rascepio reku stvorivši tako vodopade, a mladi par osudivši da večno padaju.

Vodopade je 1541. otkrio španski konkistador Alvar Nunjez. 2011. godine su uvršteni na listu Sedam svetskih čuda prirode. Čini ih oko 275 slapova, u dužini od 2700 metara. Visina sa koje se voda obrušava se kreće od 60 – 82m. Ogroman vulkanski plato sa kojeg se reka survava prostire se u čak četiri južnoameričke države – Brazil, Paragvaj, Argentina i Urugvaj.

Foto: Wikipoedia.org

Vodopadi ostavljaju nenadmašan utisak na posetioce. Voda se obrušava uz snažan huk, stvarajući fantastičan prizor bezbroj duga i zavesu od sitnih vodenih kapi. U sezonama kiša ogromna je količina vode koja prođe svake sekunde preko vodopada – oko 6500m3, dok se u sužnim sezonama ta količina vode, ali i broj slapova drastično znaju smanjiti (2014.godine je količina vode bila svega 300m3/s u svega 150 slapova).

Igvasu je viši od Nijagarinih, a širi od Viktorijinih vodopada, pa ga mnogi s pravom svrstavaju na prvo mesto najlepših vodopada na planeti.

Dušan Đorđević

Čitajte još

Na današnji dan 17. oktobar

Anita

Na današnji dan 17. mart

Anita

Na današnji dan 22. april

Anita

Leave a Comment