U radu je spas

Lepo je kada radite. To znači da preduzimate akciju, da imate bilo kakav posao, da stvarate delo, pa tako osmišljavate svoj život. Mislim da je u čovekovoj krvi da radi, pa da tako upražnjava svoju životnu energiju.

Šta bi bilo kada ništa ne bismo radili? Na šta bi ličio naš život?

Definitivno bismo imali mnogo slobodnog vremena. Ne bismo znali šta da radimo, kuda da idemo i ka čemu da stremimo. Osećali bismo se bezvredno i beskorisno, a takođe ne bismo znali kako da se kvalitetno povežemo sa drugima. Bilo bi nam jako dosadno, lutali bismo bez svrhe i cilja, blejali u prazno. Svet bi bio danas drugačiji da određeni ljudi u prošlosti nisu radili i ostvarivali rezultate.

Rad podrazumeva ciljeve, izazove, probleme, učenje, sticanje veština i iskustava. To je proces u kojem se povezujemo sa ljudima zato što stvaramo nešto zajedničko, rešavamo probleme, učimo jedni od drugih, družimo se, delimo osećanja i brige. Čak i kada radite od kuće, to opet podrazumeva bilo kakvu pisanu ili usmenu komunikaciju sa drugima.

Čovek je socijalno biće koje ima energiju. Ta ista energija može da se usmeri u pozitivnom smeru kada se radi nešto plemenito i korisno za druge. Na primer, radite u školi i prenosite znanje učenicima, trudite se da od njih napravite vredne ljude koji će ostvarivati svoje potencijale. Ili možda pravite veb-sajtove, ili kreirate sadržaj za njih, pa pomažete pojedincima da razviju svoj biznis.

Kada se vratite kući s posla ili kod kuće završite s poslom, trebalo bi da budete zadovoljni. Nije vam uzaludno prošao dan, već ste radili i pomagali u društvenoj zajednici.

Smatram da čovek može da nađe spas u radu. Kada ne bismo radili, možda bismo upali u depresiju. Na osnovu svog iskustva tvrdim da kad god nisam radila, pa makar to podrazumevalo pisanje, osećala sam se bezvoljno, nemotivisano, beskorisno i depresivno. Nerad vodi u još veći nerad. Čoveku se čini da njegov život gubi svaki smisao, pa kako vreme prolazi, sve se više udaljava od sebe i svoje svrhe.

Foto: Unsplash.com

Ipak budite oprezni sa gorespomenutom izjavom! Nalaziti spas u radu može da bude i kontraproduktivno.

Ima ljudi koji rade skoro 24 sata, pa ih nikad ne vidite nasmejane i dobro raspoložene. Stalno rade i rade, nikada ne nalaze vremena za sebe, prijatelje i porodicu. Mršte se i smatraju kako nisu bili dovoljno dobri, da treba da još više rade i kritikuju druge što ne rade više. Ponašaju se kao da nekome duguju, kao da treba da opravdaju stanje novca na računu ili da treba da se žrtvuju za druge.

U tom smislu rad i te kako može da vam šteti. Vi zapravo na taj način bežite od ljudi, od problema i teškoća jer ne želite da tugujete, da rešite nešto sa sobom i drugima, pa utehu nalazite u radu. Međutim, tako se samo nagomilavaju problemi i brige, pa vam postaje sve gore i gore. Sve više radite, ali vaš život gubi smisao jer prolazi u strahovima i bežanju.

Nije lenjost odmarati se. Vaša duša i telo vape za odmorom nakon rada, pa bi trebalo da nagradite sebe, da ,,napunite baterije” za dalje. Ključ je u tome da napravite balans u skladu sa sobom i svojim potrebama. 

Dobro je kada rad doprinosi čoveku i njegovoj zajednici. Mi postajemo nešto kroz rad, menjamo se, stičemo znanja, iskustva i veštine, upoznajemo svet oko sebe. Postoje plodovi rada, tj. rezultati koji se možda ne vide odmah, ali mogu s vremenom da naprave pozitivne promene unutar zajednice.

Znam da ima mnogo ljudi koji ne vole svoj posao, pa im se čini da ne vole raditi. Međutim, u redu je ne voleti svoj posao, ali sigurno postoji bilo kakva aktivnost u kojoj biste uživali. Neka to budu slikanje i pisanje jer takođe daju rezultate pošto nastaju dela u kojima drugi mogu da nađu lepotu i korist.

U radu je spas, što su ljudi davno rekli. Jesu u pravu ako ne bežimo u rad od nekoga ili nečega jer tako sebi sve više škodimo i udaljavamo se od sebe i svoje svrhe. Treba da nekako balansiramo između rada i odmora da ne bismo ,,pregoreli”, da ne bismo izgubili sebe ili zamrzeli posao.  U radu je spas da se ne bismo osećali glupo i bezvredno, da ne bismo usmeravali našu energiju u nešto negativno od viška slobodnog vremena, da se ne bismo ubili od dosade. 

Ako radom ispunjavamo našu potrebu da se razvijamo i doprinosimo drugima, to znači da smo na pravom putu. Odlično je da tako ispraznimo našu energiju, da upoznamo sebe i svet kojim smo okruženi. Rezultati dolaze s vremenom, a mi nastavljamo dalje da ostvarujemo naše potencijale i plemenite ciljeve.

Mirjana Dimitrijević

Čitajte još

Lepa reč i gvozdena vrata otvara

Anita

Lakše je osvojiti planinu kada ste u podnožju

Anita

Tajno moja

Anita

Leave a Comment