Solarijum, za i protiv

Nedavno sam bila u frizerskom salonu koji u svojoj ponudi ima kozmetičke tretmane i solarijum. Za tih sat i po vremena koje sam tamo provela, žene i devojke su kao na traci dolazile, ulazile iza paravana na 10-15 minuta, izlazile i zakazivale sunčanje i za sutra. Bilo je baš mladih, ali i starijih, a nekoliko ih je bilo medicinske struke…sestre i doktorke. To me je posebno iznenadilo.

Bio je početak jula, sunca je bilo od ranog jutra do kasne večeri, pitala sam ih zašto solarijum? Kažu mi: Brže je, spremaju se za more, imaju neku svadbu uskoro….niko se ne pita je li to dobro za kožu, ni ne razmišljaju o tome.

Šta je u stvari solarijum? Odakle on danas u skoro svakom salonu lepote? Kako je sve to počelo?

Prvobitno se koristio u dermatologiji za lečenje psorijaze i imao je UV lampe. Onda je 70-ih godina XX veka otkriveno da je ozonski omotač oštećen iznad Australije i neko se dosetio da umesto tog starog aparata dizajnira kapsulu za sunčanje, mnogo bezbedniju od sunca kako se tada govorilo.

Taj prvobitni solarijum je emitovao samo UVA zračenje i nije mogao da izazove opekotine, a mogao je da pomogne osobama koje već imaju  pigmenta da potamne. Ipak, na planeti postoji veliki broj ljudi najsvetlije kože koji nemaju prirodnog pigmenta, kao što su Skandinavci, Englezi, Irci, Rusi, Nemci, koji su koliko god išli u solarijum bili tek nešto malo preplanuli. Zato je u solarijume počele da se ugrađuju UVB lampe koje su obezbedile sunčanje slično prirodnom ali mnogo, mnogo jače (80-500 W/m2).

Foto: Unslash.cm

Tada su tretmani skraćeni sa 30 na 10 minuta i svi su bili zadovoljni. Koža je postajala mnogo tamnija nego prilikom sunčanja jer UVB podstiče stvaranje novog pigmenta, dok istovremeno stvara opekotine jer je 1000 jače od UVA zračenja.

Uskoro je popularnost solarijuma bila tolika da je preplanuli ten tokom cele godine bio imperativ svakoga ko drži do svog izgleda. Uporedo sa sve većim brojem korisnika pojavile  su se i neželjene posledice.

Pored ubrzanog starenja kože, pojave bora mnogo pre vremena, pega i fleka na koži. Solarijum izaziva i alergiju na sunce ( fotodermatozu ), osetljivost kože na svetlost ( fotosenzibilizacija ), pad imuniteta, ali i razvoj melanoma koji je jedan od najprogresivnijih oblika malignih bolesti. Česta su i oštećenja vida jer je kod trećine slučajeva katarakte otkriveno da je uzrok UV zračenje, a jedini uzročnik staračke makularne degeneracije oka takođe je ovo zračenje. Ova degeneracija izaziva slepilo nakon 55.godine

Da li nakon pročitanih podataka treba razmišljati o odlasku u solarijum ili nema dileme da je štetan? Ove podatke ili malo ko čita ili više voli da bude u trendu nego zdrav, a podaci govore i da su devojke od 16-29 godina širom sveta u najvećem broju korisnici solarijuma. Ovo je još veći razlog za zabrinutost ako se ima u vidu da  UV zračenje ima kumulativan efekat i da će im to značajno povećati mogućnost da obole od raka kože čak i ako u nekom trenutku prestanu da koriste solarijum.

Za kraj da razbijemo nekoliko mitova vezanih za solarijume.

* Sunčevo zračenje je slabije od onog u solarijumu i manje je štetno

* Treba se sunčati do 10h i posle 16h svakodnevno bar po 15-20 minuta zbog sinteze vitamina D

* Kada su lampe nove solarijum je i dalje opasan čak i opasniji

* To što solarijum ima ventilatore koji vas hlade ne znači da je bezbedan već služi tome da izdržite te temperature na kojima se sunčate.

* To što niste izašli sa opekotinama ne znači da niste izgoreli, koža pamti

* Besmisleno je i opasno mazati preparate za zaštitu od sunca u solarijumu, a ako je preparat kvalitetan vi ne možete ni da pocrnite zahvaljujući njemu i zaštiti koju pruža.

Zaključak koji se nameće je da nikako ne treba ići u solarijume, da je umerena sunčeva svetlost potrebna zbog zdravlja i da je ono važnije od preplanulog tena iz solarijuma.

Zdravka Todorović

Čitajte još

Kako prebroditi krizu srednjih godina

Anita

Najveći neprijatelj svake žene

Anita

Šampon za brži rast kose

Anita

Leave a Comment