Šah, kraljica igara

Najmoćniji Vladari najvećih svetskih država kroz vekove, nisu bili samo osvajači, ratnici, skupljači blaga ili robova, lovci…Silni carevi, kraljevi, sultani, emiri, pokoji dužd, knez, vojvoda, vole da se zabavljaju. Pod zabavom, iako svi podozrevamo da je baš tako, ne podrazumevaju uvek balove, piće, cirkuske predstave, igrarije svojih dvorskih luda…

Bilo je, kroz istoriju, vladara sa jakim porivom za čitanjem, pisanjem, rešavanjem misaonih problema. Bilo je kod njih i potrebe za igrama koje ne obuhvataju odmeravanje fizičke snage, borbu u dvobojima, prikupljanje umetničkih slika, žena, ubijanje zabave radi…

Na temeljima takvih potreba, veruje se, u drevna vremena nastao je šah, igra razmišljanja, razvijanja strategija, odbrana i napada, sve to za stolom, sedeći i posmatrajući.

Šah je nastao veoma davno, reći će vam, neodređeno, čak i oni koji sebe smatraju najvećim poznavaocima istorijata ove mudre igre. A ,,veoma davno”, priznaćete, baš je širok pojam. Neki veruju da ima već preko pet hiljada godina (5.000!!!), kako se, u najizvornijim verzijama, spominje.

Da li na dalekom ili bliskom istoku? Da li, uopšte na istoku? Možda su i Faraoni igrali šah?

Ahhh…Izvesno je, jedino, da je poreklo reči ,,šah”, persijsko, i znači ,,kralj”. To bi moglo, samo moglo, a i ne mora ništa da znači. I završni potez, čuveni ,,šah-mat”, na persijskom znači ,,kralj je mrtav”.

Foto: Unsplash.com

Persijanci jesu bili mudri i inovativni, a pre svega, prvo persijsko carstvo, smatra se, nastalo je oko 550 godine pre nove ere. Da li je šah stariji od Persije? Bilo kako bilo, danas je ova ,,kraljica igara” više od igre, šah je, prema rečima dugogodišnjeg svetskog šampiona Botvinika “i nauka, i umetnost i sport”.

Da li je šah nauka? Može biti. Mnogi matematičari, fizičari, psiholozi bavili su se njime, dokazujući opravdanost kombinatorike, strategije, duhovne sprege šahiste sa svojim figurama.

Koliko je šah umetnost, teško je reći. Sa aspekta umetnika, estetika i jedinstvenost dizajna, koja se menjala kroz vekove, danas čini savršen sklad materijala, boja i isklesanih figura, gotovo zaokružujući smisao i celinu.

Sport? Mišljenja su podeljena. Na olimpijskim igrama nije prisutan, ima svoju posebnu, šahovsku Olimpijadu.  Možda to i nije toliko bitno…

Foto: Unsplash.com

Ono što je bitno, što je neosporna činjenica, jeste crno-bela tabla, 64 polja, 32 figure, po 16 crnih i belih. Tabla postavljena tako da je, svakom od takmičara, dole desno belo polje. Svaka figura priča za sebe. Kraljica, normalno, najvrednija, glavna, moćna…A pioni, samo najobičnija vojska svojih ,,vladara”, koji ih često, kao i u životu, žrtvuju bez mnogo razmišljanja.

Ko poznaje pravila igre, znaće o čemu govorim. Za one druge, treba napomenuti da od spomenutih 16 figura, kojima, na početku svake partije raspolaže po jedan igrač, postoje po dva topa, dva konja (skakača), i dva lovca, po jedan kralj i kraljica, kao i 8 piona (neko kaže pešaka). Početni potez pripada belim figurama, tako da “beli” takmičar ima mogućnost da bira taktiku, odn. ,,otvaranje”.

Topovi se kreću pravolinijski, u odnosu na polje gde se nalaze, tako i napadaju. Skakači preduzimaju specifičnu kretnju  (ćirilično G), i jedini mogu da preskaču druge figure. Lovci se kreću i napadaju dijagonalno. Kralj može preći, u jednom potezu, samo jedno polje, bilo pravo ili koso. Postoji i kretanje kralja putem rokade, ali…Malo je komplikovano za prvi put!  Pešaci prelaze samo jedno polje, isključivo napred. Ako je to početni potez, mogu biti dva vezana polja.

Ali, zato kraljica…Kraljica može sve. Kreće se pravolinijski, duž dijagonale, može prelaziti više polja odjednom, napadati sve što joj se na putu nađe. 

Foto: Unsplash.com

Kraljica, uvek silna, a u suštini krhka i nežna. Svi je ljubomorno čuvaju, svaki igrač bi da izbegne gubitak kraljice, žrtvuju za nju pione, lovce, konje i topove…Jedna je kraljica.

Ali, kraljeva i kraljica ove igre bilo je i biće mnogo. Pamti svet borbe čuvenih šahista, kao epske, kao da su se dogodile na bojnom polju, a ne za crno-belom tablom. Prepričavaju se pojedini potezi Kapablanke, Bobija Fišera, Spaskog. Ispredaju legende o duelu Karpova i Kasparova za titulu, analiziraju otvaranja, rokade.

Indijski velemajstor Anand jedan je od najboljih u novom milenijumu, kao i Kramnik, koji je odigrao nerešeno sa moćnim kompjuterom. U prošlosti, to su svakako bili Aljehin, Fišer, Kasparov, Karpov… Od domaćih, treba spomenuti Ljubojevića, Gligorića, Ivkova, sestre Marić…Njihove strategije, način razmišljanja, razvijanje taktike koja će dotući protivnika, tema su naučnih studija, mnogobrojnih tekstova i knjiga, diskusija, rasprava.

Aktuelni svetski prvak u šahu je mladi Norvežanin, Magnus Karlsen. Dokazano, skandinavski šampion igra gotovo kao kompjuter, skoro 99% njegovih poteza povukla bi i pametna mašina. Ništa čudno, ovo je ipak treća decenija trećeg milenijuma, dakle vladavina virtuelnog, mreža, robotike…

Iznad svega, važno je da šah opstaje, da su ga sačuvale naše generacije. I ostaviće ga za budućnost.

Šah-mat.  Živeo šah!

Snežana Glidžić

Čitajte još

Modne ikone stila

Administrator

Koko Šanel, žena koja je pokrenula modnu eru

Anita

Mačke kao simbol Kotora

Anita

Leave a Comment