Mačke kao simbol Kotora

,,Drsko je imala godina, koliko Kotor vekova..” Rimuje Neša Galija, i ne osvrće se na činjenicu da niko, u stvari, još sa sigurnošću nije utvrdio koliko Kotor ima vekova. Za Nešinu pesmu to, uostalom, nije ni bitno, pa ni mi nećemo o vekovima previše raspredati. Jer, šta su vekovi naspram večne lepote? Šta je vreme, kad samo dodaje na veličanstvenosti?

Zar ne polažeš pravo na malo drskosti, ako te zapljuskuje čarobna plava Boka, ,,Nevesta Jadrana”, ako gledaš taj sjaj i raskoš, da ti nikada ne dosadi?

Kada, u bilo koje doba godine, neko spomene Kotor, posežem za albumima sa letovanja. Pa dugo, dugo, puna strahopoštovanja, očarano gledam divne građevine, uske misteriozne uličice, obode Katedrale. Kameni zid, što strmo pada tamo prema moru (neki bi rekli da se gordo izdiže u nebesa!).

Odskora, na tim slikama tražim…mačke…Zamislite, nema ih! Ni jedne jedine. Ni na jednoj, od bezbroj starih i nešto novijih fotografija. A onda posegnem za internetom, otvaram stranice Wikipedije, i nalazim…Mačke…simbol Kotora.

Ha! Znači, kotorske mace su me izbegavale…Nisu pozirale za moju kolekciju! Onda zovem drugarice. Pitam, jesu li znale? Molim njih da pregledaju svoje fotke…Da, mačke su…Sećaju se…Bile su…,,Postoji muzej o njima”, seća se jedna.

Muzej mačaka u Kotoru!? Pa, daaa. Tek drugi takav na čitavom svetu! Posmatram karakteristične obrise tog čudnog muzeja i pitam se: šta li unutra krije?

Otvoren tek pre nekoliko godina, zaslugom jedne italijanske grofice, osim fotografija i razglednica, koje je lično donirala, sadrži, kažu, razne drevne spise, umetničke minijature i suvenire, sa mačkama u prvom planu.

Eto, mačke, sveprisutne na svakom koraku u Kotoru, a meni izmakla ta činjenica! Potpuno izvan fokusa, možda izvan predmeta interesovanja. A ima ih. Od kada u tolikom broju, to sa sigurnošću niko ne ume reći.

Da su tu još od dolaska prvih prekookeanskih brodova, najverovatnija je tvrdnja. Jer, kao saveznici mornara na dugim plovidbama, u zaštiti od štetnih glodara, sasvim je logično da su im, u istom poslu, bile neophodne i na čvrstom tlu.

Kotor se ugnezdio na jedinstvenom mestu, stešnjen između brda i mora. Sa brda su vrebali gmizavci, a unutar zidina pacovi, miševi… Nema boljeg vojnika za pobedu u ovom ratu od mačke. Iz savezništva, rodila se potreba, iz potrebe ljubav, koja traje, evo do današnjih dana.

I dok su, ranije, nestrpljivo iščekivale ribarske barke, da bi dobile svoju premiju, u vidu sočne, sveže morske ribe, danas kotorska mačka više ne mora da silazi do obale. Hranu dobija od meštana, vlasnika restorana, turista, koji tako nagrađuju druženje, zajedničke šetnje kroz lavirinte kotorskih uličica. Pa, iako nisu tražili njihovo društvo, diskretno prisustvo, sa tek ponekim ,,mijaaauu”, koje isto znači na svim jezicima, prija svima. Kao i, gotovo uvežbano, poziranje, večita ležernost, mudri pogledi iz kojih se može ,,pročitati” toliko toga.  

Ima ih, dakle. Na ulicama. Na stepeništu. Na kapijama. Skrivene iza saksija sa cvećem. Oko kafića, i restorana, u izlozima. Na glavnom trgu. Na pijaci. Na svim pločnicima…Baš, baš svuda…

Ima ih. U suvenirnicama, na razglednicama, na zidovima muzeja. Ima ih, čak i na poštanskim markama.

Mace vole Kotor, a Kotorani obožavaju ove lepotice. I to mora biti fascinantno. I fatalno…

Službeni simbol Kotora je lav. Na zvaničnom grbu grada nalazi se čuveni Kralj životinja.

Imajući u vidu obostrano obožavanje, nije nemoguće da, u skorijoj budućnosti, Kotorani požele da ozvaniče još jedan simbol, ovaj prirodniji, neizbežan, stvaran. I da tako, od neslužbenog, mačke postanu i legitimno znamenje ovog starog primorskog grada.

Ljubav je, verujte, spremna na sve! Pa još kad je uzvraćena…

 Snežana Glidžić

Čitajte još

Kajgana s ementalerom

Anita

Krem pita sa jabukama

Anita

Maldivi, svet za sebe

Anita

Leave a Comment