Kraljica Draga, fatalna žena

Ovo je priča o jednoj kraljici koju je voleo njen kralj, ali je bila omražena od strane podanika. Postojalo je više razloga za mržnju: nije bila kraljevskog porekla, bila je starija od kralja i nije omogućila produžetak loze. Možda već znate o kome govori ova priča, a ako niste sigurni, evo ja cu Vam reći: ovo je priča o fatalnoj ženi kraljici Dragoj Obrenović, ženi kralja Aleksandra Obrenovića.

Draginja (Draga) Obrenović, rođena Lunjevica, rođena je 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj građanskoj porodici. Njen otac Pantelija Lunjevica je bio okružni načelnik Gornjeg Milanovca. Majka Anđelija je bila domaćica. Anđelija i Panta su u braku imali još dece : Nikodija, Nikolu , Hristinu, Anu-Vojku i Đurđinu. Njen deda, Nikola Milićević Lunjevica, bio je veliki prijatelj i pobratim Miloša Obrenovića.

Draga je za ono vreme bila školovana žena. U svojoj devetoj godini poslata je na školovanje u Beograd. Osnovnu školu i Višu žensku školu završila je u Beogradu. Govorila je ruski, francuski i nemački jezik. Za vreme boravka u Beogradu počela je da se bavi pisanjem romana i pripovedaka, i prevođenjem knjiga za novac.

Kao vrlo mlada devojka počela je da zarađuje za život. Volela je da čita, naročito Stendala. Objavila je čak i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Svoje prevode objavljivala je u časopisima kao što su : „Domaćica”, „Ustavnost”, „Zastava”.

Draga je bila član redakcije časopisa „Domaćica” koje je izdavalo Beogradsko žensko društvo čiji je član takođe bila. Takođe je bila član Srpskog  novinarskog društva kao i Srpske književne zadruge.

U Beogradu se prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića , kasnije profesora i teoretičara književnosti. Bogdan je Dragu primetio prilikom jednog dolaska u klub književnika. Nije znao skoro ništa o njoj. Privukla su ih slična interesovanja, i brzo su započeli razgovor. Bila je to prava platonska ljubav. Često su šetali beogradskim ulicama i Kalemegdanom. Razmenjivali su knjige uz duge razgovore, a Bogdan je često recitovao stihove.

Foto: Wikipedia.org

S godinama Dragin otac, biva sve lošijeg zdravlja. Politička karijera biva mu poljuljana, on gubi svoj položaj u administraciji pa porodica ulazi u finansijsku krizu. Odlučuje da uda ćerku Dragu kako bi rasteretio porodicu. a izbor pada na  Svetozara Mašina. Svetozar je bio 15 godina stariji od Drage, ali je imao bogato poreklo. Dragin dever Aleksandar Mašin kasnije je bio jedan od vodećih zaverenika u njenoj likvidaciji.

Draga je imala 17 godina kada je bila na završnoj godini Više ženske škole. Dobila je pismo u kome joj je rečeno da je obećana i da se vrati kući čim položi završni učiteljski ispit. Nije znala ko je njen budući suprug, ali je znala da ga ne voli. Nije htela da pristine, ali je morala. Oprostila se od Bogdana rekavši mu da je to brak iz interesa i da tu nema ljubavi. Svetozar i Draga venčali su se 28. avgusta 1883. godine u Sabornoj crkvi  u Beogradu.

Po navodu hroničara budući kralj, a tada sedmogodišnji dečak prestolonaslednik, Aleksandar, prošao je u svom fijakeru pored svatova. Obradovan što vidi mladu, mahao joj je. Po navodima, i ona je njemu mahnula, ali neveselo.

Svetozar je radio po terenu te su bili prinuđeni da se često sele. Draga je uglavnom pratila supruga na poslovnim putovanjima, ali je često živela i kod svekra, čekajući Svetozara da se vrati sa terena. Brak je bio osuđen na propast. Dosta su se razlikovali po temperament, Svetozar je obožavao svoj posao i nije imao vremena za porodicu i nije mario za žene. Često je bio odbijan u proševinama, devojke nisu htele za muža nekog ko nije mogao da ih usreći i da se posveti porodici.

Foto: Stil-kurir.rs

Sa druge strane, Draga je bila obrazovana žena za jednu domaćicu, suviše privržena porodici. Oboje su bili nesrećni u braku. Navodi se da je Draga tokom braka izgubila njihovo dete. Postojale su razne spekulacije da je Draga bila neverna, te da je navela Mašina da se propije i digne ruku na sebe.

Posle tri godine braka, Draga je postala udivica. Njen muž preminuo je 21. maja 1886. godine, a prema lekarskom nalazu preminuo je od srčane kapi. Draga je nasledila njegovu penziju. Aleksandar Mašin, brat pokojnog Svetozara, protivio se tome, a kasnije je optužio Dragu da mu je ubila brata. Ponovo je počela da se bavi prevodilaštvom i novinarstvom.

U početku je živela u Smederevu, u Svetozarovom državnom stanu, sve dok nije bila primorana da se preseli za Beograd. Za vreme boravka u Beogradu, Draga je morala da se brine o sebi i svojim najbližima. Zbog teškog materijalnog stanja, Draga je pokušala da se uda za jednog francuskog inženjera, ali bezuspešno.

Foto: Jugmedia.rs

Godine 1888. posle razvoda od kralja Milana Obrenovića, kraljica Natalija kupuje dvorac „Sašino”,u Bijaricu. Dvorac je dobio ime po njenom sinu Aleksandru Obrenoviću. Kraljica Natalija pozvala je Dragu da joj bude pratilja i dvorska dama. Kada je Alksandar stigao u Bijaric, u martu 1895. godine, Draga se starala o uređenju i održavanju plaže u Bijaricu. Tu se rodila ljubav između Drage i Aleksandra.

Prema navodima hroničara, Draga je spasila budućeg kralja da se ne udavi. Počeli su da se dopisuju, viđaju i izlaze zajedno. Kraljica Natalija se nije bunila jer je želela svog sina da pripremi za ženidbu sa nekom princezom visokog ranga. Međutim između njih se razvila istinska ljubav. U početku se niko nije bunio protiv ove ljubavi jer su je svi shvatali kao prolaznu avanturu. Draga je često pozivana na važne prijeme i svi su hvalili njenu lepotu, otmenost, lepotu, pamet.

8. jula 1900. godine kralj Aleksandar je saopštio vest koja je uzbunila celu Srbiju, a ta vest je bila da je isprosio ruku Drage Mašin. Beograd nije bio spreman da prihvati za kraljicu ženu  koja je starija od kralja 10 godina, udovica i pritom nije kraljevskog porekla. Svi su bili protiv ovog braka: kralj Milan, kraljica Natalija i mnogi drugi zvaničnici. U znak protesta kralj Milan je napustio Srbiju i otputovao u Bukurešt pa u Beč. Aleksandar se potpuno okrenuo od oca, pa je pomilovao i radikale, koji su bili u zatvoru zbog atentata na kralja Milana.

Kralj Aleksandar je ipak zakazao venčanje 23. jula 1900. godine, a Vlada je zbog ove  odluke podnela ostavku. Draga je za to vreme bila predmet čaršijskih ogovaranja.

Mladi kralj je molio beogradskog mitropolita za blagoslov za venčanje. Mitropolit ga je odbio. Međutim, kralj je zapretio abdikacijom, odlaskom u Bijaric i prepuštanju zemlje bez kralja. Posle te pretnje mitropolit je pristao i sve je dogovoreno za venčanje kraljevskog para u Beogradu.

Kum na venčanju je bio ruski car Nikolaj II Romanov. Na dan venčanja kralj Aleksandar se pojavio u vojnoj uniformi sa epoletama i odlikovanjima, a kraljica Draga u venčanici od bele čipke sa brilijantskom dijademom na glavi. Kraljica Natalija se javno odrekla svog sina, a kralj Milan je poručio da više nikad neće doći u Srbiju. U dvoru je napravljen počasni bal, a jedno kolo je tada po želji kralja nazvano „Kolo kraljice Drage”.

Foto: Pinterest.com

Kralj Aleksandar je 25.avgusta 1900. godine saopštio da je kraljica Draga u blagoslovenom stanju i da će Srbija da dobije naslednika. Dr Kole iz Pariza saopštio je kraljici da je u drugom stanju. Na ovu vest kralj Aleksandar je pomilovao sve političke zatvorenike, naročito radikale i one koji su se protivili njegovoj ženidbi. Kum Nikolaj Romanov kupio je i za Srbiju poslao zlatnu kolevku. Otprilike u isto vreme kralj je dobio vest o smrti oca u Beču.

Međutim, ruski car Nikolaj Romanov poslao je na nagovor kraljice Natalije ruske stručnjake, da pregledaju kraljicu Dragu, a oni su objavili da kraljica nije trudna i da trudnoće nikada nije ni bilo.Vest je zaprepastila kralja, a ugled kraljice Drage je bio srozan u narodu.

Kraljica Draga sve je više bila nezadovoljna. Predložila je da se povuče iz kraljevog života i da se on oženi ženom koja će da mu rodi naslednika.

Nezadovoljstvo među podanicima je bilo sve veće. Organizacija „Crna ruka” isplanirala je atentat na kraljevski par. Noć između 28. i 29.maja 1903. godine određena je za likvidaciju. Prema određenim navodima, kraljica je u trnutku kada su ih zaverenici našli kralja štitila sopstvenim telom. Ona je primila 18, a on 30 metaka. Sahranjeni su u 1 sat i 15 minuta posle ponoći, bez opela, a dugo nisu imali nikakva obeležja na grobu. Svuda u svetu su zvonila zvona žalosti kada se čulo za njegovu smrt. U Srbiji se nije oglasilo ni jedno jedino zvono.

Ovo je jedna priča sa tužnim krajem. Danas su oprečna mišljenja o kraljici. Čak se u knjizi „Čuvari tajne Obrenovića” koju je napisao Branko Čanković spominju dokumenti o postojanju naslednika porodice Obrenović. Po knjizi, u trenutku atentata kralica je bila trudna i nosila devojčicu.

Kada je telo odvezeno na obdukciju kraljica je još uvek davala znake života, a dezurni lekar je odlučio da spasi dete tako što je uradio hitan carski rez. Dete je, da bi se sačuvalo od atentatora, dato na usvajanje i poslano u Ameriku. Fikcija ili stvarnost odlučite sami.

Marijana Bašić

Objavljeno na momsecret.net

Čitajte još

Latinska poslovica kaže…

Anita

Aleksa Šantić je rekao…

Anita

Patrijarh Pavle je rekao…

Anita

Leave a Comment