Istorija farmerki

Farmerice, farmerke, džins, pantalone, tregerice ili traperice. Kako god da ih zovemo svi znamo o kojoj vrsti garderobe je reč. Kao najpopularniji modni komad, farmerke su namenjene i muškarcima i ženama nezavisno od starosnog doba. Lako se kombinuju sa različitom obućom i drugim komadima odeće pa su zato neizostavni deo svakog  garderobera.

Od svog nastanka do danas farmerke su doživele različite i brojne transformacije. Od komada koji je prvenstveno bio namenjen rudarima, postale su nezaobilazan deo svakodnevnog outfita. Na tržištu postoji mnoštvo modela farmerki tako da je vaše samo da izaberete kroj koji odgovara linijama vašeg tela. 

Prve pantalone nastale su u Đenovi oko 1500. godine jer je pripadnicima đenovljanske mornarice bila potrebna praktična odeća koja će biti idealna za sve vremenske prilike. Pravljene su od pamučne tkanine, takozvanog serža obojenog indigom.

Foto: Unsplash.com

Serge de Nimes je naziv za tu prvobitnu tkaninu jer vodi poreklo iz francuskog grada Nima, a kasnije taj naziv prelazi u denim. Indigo je korišćen jer je bila potrebna prirodna boja koja će dugo trajati. Mornari su prali pantalone u morskoj vodi tako da se boja vremenom ispirala i postajala sve bleđa, pa je to bio motiv da se mnogo kasnije proizvode i modeli svetlijih nijansi plave boje.

Koren engleske reči blue jeansnalazi se u francuskom izrazu blue de Genesšto znači plavo iz Đenove.

Sredinom XIX veka čuvena Zlatna groznica na zapadu Amerike doprinosi daljem usavršavanju modela pantalona. Levi Štraus, bavarski trgovac dolazi u Ameriku gde uspeva kopačima zlata i rudarima u Kaliforniji da prodaje pantalone napravljene od smeđeg grubog platna koje je korišćeno prvenstveno za šatore. Osniva malu kompaniju pod nazivom Levi Strauss & Co.  Cilj je bio napraviti model koji je trebalo da bude izdržljiv.

Štraus zatim prelazi na denim i zajedno sa Džejkobom Dejvisom, krojačem i svojim klijentom 1873. godine patentirao je ono što danas zovemo farmerkama. Ovaj model je imao nitne na džepovima koje su ih dodatno učvršćivale, a izumeo ih je Dejvis dok je Štraus finansirao proizvodnju. Za boju pantalona izabran je indigo jer se odlično uklapa sa materijalom od koga su pravljene. Patent kompanije Levi Strauss & Co je bio zaštićen tako da su pantalone proizvođene samo u toj fabrici.

Foto: Unsplash.com

Od 1873. farmerke doživljavaju dodatne transformacije pa su 1886. godine dobile kožnu etiketu na kojoj se nalaze dva konja koja razvlače par farmerki. Već 1890. godine nastaje čuveni model 501 koji je imao mali džep predviđen za sat i patentni zatvarač sa prednje strane, danas svima dobro poznat. 

Zanimljivo je da Štraus nije voleo naziv farmerke (džins) već ih je nazivao dubokim tregericama. Dva zadnja džepa na pantalonama prišivaju se 1901. godine, dodaci za pojas (gajke) ušiveni su 1922., a 1936. dodata je i crvena Levis pločica. Nakon isteka zaštite patenta, mnogi proizvođači počinju sa proizvodnjom farmerki po uzoru na Levis (Levi’s).

Sredinom XX veka farmerke doživljavaju veliku popularnost. Tome doprinose filmovi u kojima se pojavljuju u različitim modelima Džejms Din, Marlon Brando i Pol Njumen, a nose ih i Merilin Monro i Brižit Bardo. Džins postaje i simbol protesta mladih protiv društvenih predrasuda.

U Evropu stižu relativno kasno jer su bile i simbol zapadnjačke kulture. Tokom 1980-ih postaju deo visoke mode pa ih mnogi poznati kreatori proizvode.

Danas je džins obavezan deo garderobera, ima ga u svim bojama i napravljen je od različitih materijala. Modeli su raznovrsni pa se mogu naći široke, uske, sa dubokim ili plitkim strukom, tamne, svetle, pocepane… Koje god da izaberete nećete pogrešiti jer se prave za svaku priliku i uvek su u trendu. 

Ivana Radičević 

Čitajte još

Kolač sa višnjama

Anita

Sankt Peterburg, severna lepotica

Anita

Mediteranska kuhinja, izvor užitka

Anita

Leave a Comment